Evo i jedne impresije, koja je zaintrigirala mnoge, postavljene od strane čoveka koji je svedok jednog vremena, može se reći, izazvanog da protumači mnoge nejasnoće tako jasne kroz ogledalo duše, i sve to podeli sa nama kroz Fejsbook mrežu..,koja glasi upravo ovako:
„Čekajući sinoć Hanu da je dovezem u Požarevac na dodelu glavne nagrade glumačkih svečanosti Milivoje Živanović dogodio mi se svojevrsni Deja vu. Pored mene je protutnjala masa pretežno mladog sveta, sveta koji zna šta hoće. Ta nepregledna kolona vratila me je u 90,91, 96,97, dvehiljaditu. Godine za koje sam mislio da su pojeli skakavci, te davne godine u kojima sam i sam bio aktivan učesnik, bile su tu pored mene. Tih desetak minuta stajao sam tu na ulici i nemo posmatrao… Čekajući Hanu, njenu mamu, njene dve studentkinje, pred mojim očima za jedan… jedini tren… protutnjao je ceo moj život. Tih desetak minuta biće uvertira jedne večeri, nečeg što će jedna fina, prijatna, dobro vaspitana devojka izreći par sati kasnije i ustalasati celu Srbiju. Ne to nije bio Deja vu, već stvarnost… Podržimo studente, podržimo mlade obrazovane ljude, bez njih mi polako ali sigurno izumiremo… Izvršni producent 22. Glumačkih svečanosti.“
Hana Selimović, pobednica 22. Glumačkih svečanosti“Milivoje Živanović“ – je svoju nagradu, statuetu sa likom Milivoja Živanovića za ulogu Saše u predstavi „Ivanov“ Narodnog pozorišta Beograd, posvetila studentima koji protestuju.
