MARIJA ANTOANETA

„Ako narod nema za hleb, neka jede kolače!“

Ova izjava je dugo bila simbol raskalašnosti francuske kraljice Marije Antoanete. Ogromni luksuz na dvoru i siromaštvo širokih narodnih masa doveli su do revolucije 1789. godine. Međutim, kasnije je utvrđeno da ovu rečenicu Marija Antoaneta nikada nije izgovorila, već je to bila podvala prorevolucionarnih pamfleta koji su na sve načine podgrevali mržnju prema kraljici. Bio je to početak modernog neobjektivnog novinarstva.

Već više od dvesta godina mnogi listovi širom sveta, a u moderno doba i internet portali, se trude da objektivno informišu svoje čitaoce (kao npr. „POPORTAL“, koji upravo čitate). Međutim, ima i novinara koji iz raznih interesa namerno iskrivljuju istinu, neke činjenice prikriju a druge preuveličaju, zavisno od toga da li nekoga trebaju da izblate ili proslave. (E, takvi nikada neće dobiti posao na „POPORTALU“!)

Jedna od prvih žrtvi novinarskih laži bila je kraljica Marija Antoaneta. Tačno je da nije vodila računa o državnim poslovima i problemima siromašnih, već je trošila ogromne svote na svoje hirove ali je tačno i to da prorevolucionarne novine nisu birale sredstva da ovu lošu kraljicu što više ocrne i tako povećaju gnev naroda što će naposletku dovesti do javnog pogubljenja.

Ali pođimo redom…

Marija Antoaneta je rođena u Beču kao petnaesto dete čuvene austrijske carice Marije Terezije. U 14. godini se udala za godinu dana starijeg Luja XVI, prestolonaslednika francuskog trona. Ovaj brak je predstavljao spajanje dve najveće evropske dinastije, Habzburga i Burbona. U isto vreme to je bio i način da se dve zemlje zbliže i prekinu neprijateljstvo koje je trajalo već oko 150 godina.

Prilikom ulaska na teritoriju Francuske, buduća nevesta je morala da iza sebe ostavi sve što je imala. Bukvalno sve, pa je potpuno naga prešla granicu i odmah su joj obukli francuku odeću. Iz rodne Austrije nije smela da ponese nijedan predmet, niti da povede nijednog prijatelja ili slugu. Jedino su joj dozvolili, posle teških pregovora, da zadrži svog psa.

Kada je 1774. godine umro Luj XV i za kralja krunisan Luj XVI, Marija Antoaneta je postala kraljica sa 19 godina. Tako mlada nije se interesovala za državne poslove niti bilo kakve ozbiljne razgovore. Isključivo se posvetila zadovoljavanju svojih hirova. Trošla je velike sume novca na odeću, nakit, pa čak i na kockanje.

Najveća dužnost srednjevekovne kraljice je da rodi prestolonaslednika. Ni posle sedam godina braka Luj XVI i Marija Antoaneta nisu imali dece. Po nekim izvorima, kraljevski bračni par nije uopšte imao polne odnose u ovom periodu. Već su počele da se šire razne glasine kada je u posetu došao Marijin brat, austrijski car Josif II.

Ne zna se tačno šta je rekao svojoj sestri i zetu ali izgleda da je on rešio njihove seksualne probleme. Ubrzo zatim, kraljica je objavila da je trudna.

U narednim godinama rodila je četvoro dece, dve ćerke i dva sina. Majčinstvo i godine su je učinili skromnijom. Počela je da se odmerenije oblači i prestala je da kupuje drago kamenje. Međutim, pamfleti koji su prodavani širom Francuske je nisu štedeli. Tadašnje novine su je predstavljale kao nimfomanku. Među njenim navodnim ljubavnicima se našao i kraljev brat a vrhunac tih laži je bio kada su na suđenju posle revolucije njenog osmogodišnjeg sina naterali da potpiše priznanje da je imao seksualne odnose sa svojom majkom.

Mržnja gladne sirotinje prema prebogatoj aristokratiji dodatno je povećana i izmišljenom aferom vezanom za jednu preskupu dijamantsku oglicu koju je kraljica odbila da kupi jer je počela da štedi. Grupa prevaranata nagovorila je priglupog kardinala od Roana da kupi tu ogrlicu a da će mu kraljica nadoknaditi novac. Slali su mu lažna romantična pisma, koja je navodno napisala Marija Antoaneta. Čak su i organizovali tajni ljubavni sastanak jedne noći u bašti dvorca Versaj. Nesrećni i glupavi kardinal je u mrklom mraku obećao da će kupiti ogrlicu ali raskošno obučena žena koja je od njega to tražila nije bila kraljica, kako je on to mislio, već prerušena prostitutka. Prevaranti su pobegli i sa parama i sa ogrlicom. Izbio je veliki skandal a celokupna izmanipulisana javnost je smatrala da se kraljica krije iza ove višemilionske prevare.

Državna blagajna je bila prazna a Francuska je bila prezadužena. Duga serija ratova koje su vodili Luj XIV i Luj XV, trošenje bez mere na dvorce i luksuz u kojima je aristokratija živela doveli su običan narod do velikog siromaštva. 14. jula 1789. godine izbila je čuvena Francuska revolucija. Tog dana je pala Bastilja, zatvor u Parizu, simbol kraljevskog autoriteta. Usledile su godine napetosti u kojima je kraljevska porodica bila u nekoj vrsti kućnog pritvora. Početkom 1793. godine kralj Luj XVI je osuđen na smrt zbog izdaje i pogubljen na giljotini.

Suđenje kraljici Mariji Antoaneti se održalo 14. oktobra te godine. 15. oktobra je osuđena na smrt, a 16. pogubljena.

Suđenje, presuda i smaknuće, sve u tri dana.

Straža joj je odsekla kosu i vezala ruke na leđa. Čitav sat su je sprovodili ulicama Pariza do Trga Revolucije, gde je stajala giljotina, naprava za odsecanje glave koja je tih godina presudila hiljadama Francuza. Javna pogubljenja su bila veliki spektakl a naročito velika masa je došla da vidi kraj omražene kraljice.