калигула

Od zla oca i od gore majke…(prvi deo)

OSMATRAČNICA

Na jednom ambijentalnom festivalu antičke, bosforske umetnosti, bio sam u prilici da odgledam i ocenim nesvakidašnju predstavu – “Kako zaboraviti Herostrata?“. Savremeni tekst se na neobičan način, poštujući pravila antičkog teatra, bavio Herostratom i njegovom sudbinom. Svakako znate ko je Herostrat, ali da podsetimo: reč je, ni manje ni više, o čoveku koji je zapalio jedno od sedam svetskih čuda – Artemidin hram u Efesu. Razlog paljevine? Želeo je da na bilo koji način, pa i štetočinski, uđe u istoriju i da ga ljudi zapamte za sva vremena . Grci su bili ogorčeni i zapovedili su da se njegovo ime izbriše sa svih mogućih mesta i da ga nikada niko više ne spominje. Tako je izvesno vreme i bilo, a onda je neumitna istina o tom apsurdnom zločinu izbila na videlo…I sada ceo svet zna za Herostrata. On je svoj cilj postigao. Eto prilike da se podsetimo još jedne proverene činjenice: U rimskom pravu postojala je kazna damnatio memoriae – prokletstvo sećanja, osuda na večiti zaborav. Sve što je bilo vezano za neku ličnost bilo bi spaljeno, uništeno, s ciljem da se ta osoba zaboravi.

Sve je to sa stanovišta etike prihvatljivo, da nije prokletstva druge vrste: ljudi teško prihvataju da je istorija učiteljica života, pa je stoga mnogo ponavljača. Neke čovekolike pripadnike ljudske vrste nikada ne bi trebalo zaboraviti, inače će se njihovi zločini ponoviti. Podsetimo se, ukratko, najgorih ljudi na svetu, zlikovaca, patoloških nakaza, suludih monstruma koji su iskoristili svoj trenutak i na užasan način našli svoje mesto u istoriji.

Gaj Julije Cezar Germanik proživeo je svoj kratki život između 12. i 41. godine nove ere, na samom početku novog milenijuma. Gaj Julije Cezar? Ne onaj Cezar, već Kaligula. Nadimak je dobio od vojnika svoga oca (ratnog heroja Germanika) po maloj čizmi, čizmici. Majka Agripina bila je ambiciozna unuka čuvenog imperatora Avgusta. Kaligula je bio u incestoidnom odnosu sa svojim sestrama. Po jednoj od njih, Agripini mlađoj, nepravilan porođaj deteta (izlazak s nogama, umesto s glavom napred) nazvan je agripinski. Kaligulino bezgranično iživljavanje nad Rimljanima, sadističko uživanje prilikom izvršenja smrtnih kazni, suludo trošenje novca na gigantske igre u kojima su ubijane hiljade robova, moralo je da bude okončano. To što je hteo svog konja, s kojim je spavao, da proglasi za konzula, još je bilo i najmanji greh. On je sa celom svojom porodicom ubijen na zverski način – onako kako je i živeo. Pretorijanci su mu članove porodice pobili tako što su im razmrskali glave treskajući ih u kameni zid.

U našem susedstvu živeo je Vlad Cepeš Treći, čovek koji je obeležio XV vek. Njega je irski književnik Brem Stoker povezao s vampirima, ali istina je da on s vampirima nema nikakve veze – osim krvi. Mnogi su ga u njegovo vreme, pa i kasnije, zvali “Nabijač“ jer je uživao da nabija na kolac svoje neprijatelje. Jedne godine za Uskrs pohvatao je sve boljare, najbogatije ljude u Brašovu i sve ih nabio na kolac. Nekoliko hiljada njih. Isto je važilo i za nesrećnike koje bi zarobio u ratu. Dovoljno da mu se ime zapamti po zlu, a da sada bude turistička atrakcija. Reklo bi se – nije do Drakule, do posetilaca je…

Ivan Četvrti Vasiljevič bio je poznat pod nadimkom Grozni. Bio je veliki knez Moskve i car Rusije. Shvatajući da pagansku, primitivnu mešavinu hordi ne može drugačije da dovede u red, primenjivao je najokrutnije mere pri bilo kakvoj pomisli da mu se neko suprotstavi. Međutim, gori od njega bio je Grigorij Lukjanovič Skuratov-Beljski. U Rusiji je dovoljno da kažete Maljuta Skuratov, pa da se zna na kog se misli. Bio je vođa ozloglašene garde Groznog, s kojom po okrutnosti nije mogla da se meri ni pretorijanska garda. “Apričnjiki“ su bili nemilosrdni egzekutori svakog naređenja ove dvojice. Oni su bili vojno-policijski odredi na teritoriji (Opričini) koja je bila lični carev posed. Ostali deo Rusije zvao se Zemščina. Maljutu spominje i najveći pisac Rusije Bulgakov u romanu “Majstor i Margarita“. Na jednom mestu on piše: “do đavola nije sedeo niko drugi do Maljuta Skuratov“. Bio je tako lukav i okrutan da je izrežirao i sopstvenu sahranu. Smrtno ranjen u Livonskom ratu, on je organizovao da ga jedna grupa sahrani u jednom manastiru, a tu grupu sačekala je druga grupa (koja nije znala gde je grob) i likvidirala ju je. Do danas mu se ne zna grob. Inače, bio sam u tom manastiru. Pretražili su ga i rendgenima, da ga kojim slučajem nisu uzidali – i ništa.

Ivan Grozni nije bio najokrutniji vladar svog vremena. Ako je i bio okrutan, imao je razloge, jer nije video način kako drugačije da civilizuje horde. Šta onda reći za prosvećenu Katarinu Mediči? Ona je naredila da se u Vartolomejskoj noći pobiju protestantski plemići. Tada je, za samo nekoliko sati, pobijeno gotovo 50.000 ljudi. Izreka “ko nije s nama, taj je protiv nas“, ovde je dobila najkrvaviji ishod. Oko Pariza ležala su brda golih leševa, ali to „pravovernim“ nije mnogo smetalo, bar ne u vreme kada je kupanje smatrano prostačkim običajem, a smrad se prekrivao mirisima parfema.

Iz našeg susedstva dolazi još jedan monstrum – čuvena mađarska grofica Eržebet Batori (1560-1614). Reč je o jednom od najpoznatijih serijskih ubica u istoriji ljudskog roda. Kako je ušla u najuži krug zlikovaca? Legenda kaže da je 1585. godine u besu zarila makaze u glavu svojoj služavki. Kada je uzela da opere ruke, konstatovala je da je na mestima gde su bile krvave, koža postala lepša, mekša i podmlađena! To je bilo dovoljno da u sledećih četvrt veka sa svojim pomoćnicama ubije između 300 i 2.000 devojaka. Kada su njeni zločini otkriveni 1610. godine, ogorčeni podanici su joj priredili najtežu moguću kaznu – zazidali su je živu. Posle četiri godine, kada su razbili zid, našli su, naravno, samo kosti. Od podmlađene kože nije ostalo ništa…osim nečuvenih zločina.

Nastaviće se…Od zla oca i od gore majke…(drugi deo)

Tekstove objavljujemo utorkom

Latest posts by Dragi Ivić (see all)