stare-novine

Patka, novinarska

Osmatračnica
Dragi Ivić

Patka ujela patka – novinarska patka 

Ponekad sam, radeći kao profesor, doticao interesantnu i lepu temu ortoepije – pravilnog i lepog govora. Pri tom sam s učenicima tragao za slikovitim primerima homonima, reči koje imaju isti oblik, a različito značenje. Pošto je naš akcenatski sistem melodijski, treba znanja, pa i talenta, da se tačno zna i oceni šta se iza neke reči nalazi: da li je u pitanju List, kompozitor, ili list na drvetu, list na nozi, list u knjizi. Tek kad se izgovori, iz konteksta, ili na osnovu iskustva, prepoznavanja, može se pouzdano znati na prvi pogled “šta je pisac hteo da kaže“. Primera ima mnogo pa ću navesti još jedan: opasan pas. U čemu je problem? Mislite da je to opasno kuče? Ne mora da znači. To može biti i pojas koji je stavljen oko pasa (opasao sam se kaišem). Da, ali i fudbaler (rukometaš, košarkaš) može poslati loptu saigraču i ugroziti protivničku odbranu – i to je opasan pas (opasno dodavanje). Ni to nije sve: možete i kučetu da stavite neki pojas da biste ga vezali, obukli, šta već. I to je opasan pas (opasano pseto). Sve to, naravno, može da dovede do zablude čitaoca ili sagovornika. Pogledajmo još jedan primer koji će ljudi iz različitih krajeva Srbije drugačije razumeti: “Evo ti druga“. U centralnoj Srbiji to bi značilo “Evo ti druga košulja, prilika itd“. U zapadnoj Srbiji to znači “stigao ti je drug“, jer se tamo još čuva slovenski genitiv. Najteža je čuvena rečenica “gore gore gore gore“, odnosno – lošije na visini plamte šume.

 

Tako je i sa čuvenom sintagmom novinarska patka. Nije to neki novinar u redakciju doneo patku da se pravi važan. Nije to ni ona patka (s oproštenjem). Novinarska patka je, naravno, neproverena, sumnjiva, često i senzacionalistička vest. U tom smislu ona je stariji rođak svog savremenika koji je, po novoj jezičkoj modi, dobio englesko ime klikbejt, o čemu sam već pisao, ali da podsetimo: klikbejt je samo naslov, po pravilu senzacionalistiki, nejasan, pa i protivrečan, najčešće sa znakom pitanja kako bi se novinar “ogradio“. Cilj mu je da privuče brzopletog čitaoca (koji ima višak vremena, manjak pronicljivosti i previše radoznalosti) da klikne na neki naslov. Ne mora ni da čita posle toga (najčešće i nema šta da se pročita), ali “klik“ se računa. Vest koja se okarateriše kao novinarska patka jeste daleko opasnija od ovog prostačkog podizanja “čitanosti“. To je neproverena, a često i netačna informacija koja može naneti priličnu štetu, pa se za nju može i odgovarati. Sudski, naravno, a postoji i moralna odgovornost, samo što su na nju mnogi zaboravili. Pisac (“kreator“) takve vesti rizikuje da stigne na sud iz mnogo razloga: uvrede nečije ličnosti, iznošenja netačnih podataka, uznemiravanja i zastrašivanja javnosti…Onome ko je tom vešću oštećen ne znači mnogo što će se u sledećem broju na pretposlednjoj strani, u fusnoti, naći izvinjenje novinara ili redakcije. Šteta je učinjena. U nekim novinama svojevremeno je izašao naslov: “Očekuje se zemljotres“. Naravno, svi su okrenuli užurbano tu stranicu…gde su mogli da pročitaju da je neki naučnik pošavši od pretpostavke i decenijskih merenja, itd, itd…došao do zaključka da bi moglo doći tad-i-tad do zemljotresa koji bi…itd. Dovoljno je da neko površan (a takvih je mnogo) tu vest na svoj način protumače, razglase, i – eto štete.

Takvih primera ima mnogo. No, vratimo se toj čuvenoj patki. Otkuda ta pitoma životinja predmet ovakve lingvističko-socijalne upotrebe i analize? Lingvisti tvrde da postoje bar tri objašnjenja za ovaj sociolekt. Najmanje verovatno je objašnjenje koje kaže da su urednici sumnjiv, teško proveriv sadržaj obeležavali skraćenicom NT (non testatur – nije provereno). Pošto se ta skraćenica čita “en-te“, pretpostavilo se da je nama ta reč došla iz nemačkog, pošto se na tom jeziku patka kaže – ente, pa bi svaka neproverena vest bila nazvana patkom. Po drugoj verziji, Edvard Vartanj u svojoj knjizi “Iz života reči“ opisuje kako je belgijski karikaturista Kornelisen hteo je da se poigra s naivnim čitalištem pa je lansirao vest o proždrljivim patkama. Priču je razvio veoma uverljivo, da bi potom obelodanio svoj poučni eksperiment. Taj “eksperiment“ je bio toliko kreativan i uverljiv da ga je mnogo godina kasnije u neizmenjenom obliku ponovio jedan američki list.

Etimološki rečnici, pak, dokazuju da je ta je patka u značenju “izmišljena vest“ postojala i ranije, još u XVI veku. Ljudi oduvek lažu. U francuskom jeziku reč canard znači patka. Izvedena je iz glagola caner (gakati, kvakati). Značenje “lažna vest“ beleži se već posle 1750. godine  i dolazi od izraza vendre des canards a moitie (“prodavati patke napola“), pa se pretvorilo u donner des canards a quelqu’un  (izneveriti nečija očekivanja). Već sredinom XIX veka u francuskoj je reč canard (patka) opšteprihvaćena kao obeležje lažne vesti. Međutim, ni Nemci ne odustaju lako. Slučajnost je da se njihova imenica ente (patka) poklapa sa skraćenicom NT, ali je tačno da i oni za lažnu vest koriste taj izraz. Kako je do nas došla ova duhovita dosetka, veliko je pitanje jer su se naši najtalentovaniji učenici školovali ravnomerno u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Mađarskoj, Italiji, pa je bilo ko od njih mogao doneti  sa sobom ovu sintagmu, s obzirom da je reč o talentovanim, po pravilu visokoškolovanim intelektualcima, često književnicima i novinarima, kojima taj svet nije bio stran. I tako, ostade patka, kao što je ostala i navika jevtinih novinara da se na taj način “proslavljaju“.

U sledećem nastavku: “Požutela štampa“

Tekstove objavljujemo utorkom.

Dragi Ivić
Latest posts by Dragi Ivić (see all)