Veliki petak je dan velike tuge. To je dan tišine u svim hrišćanskim hramovima, dan kada nema službe, dan kada zvona ne zvone i dan kada se plaštanica izlaže na posebno ukrašen sto ispred oltara, grob Hristov, gde vernici mogu da je celivaju do Vaskrsa.

Posti se tako što se isključivo jede hleb i voda, a običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.

VELIKI PETAK je dan velike tuge, posti se, običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja

Kada su se naše bake pripremale za Vaskrs, to je trajalo cele godine. Čuvala se lukovina za mrkocrvenu boju, brala kopriva, dunja i dud za žutu, gulila kora sa šljiva za crvenkastu, za zelenu – koren patlidžana, za plavu – divlji zumbul, a za tamne boje čađ i cer. Jaja se danima nisu jela i sakupljala su se za Veliki Dan, brižljivo pregledala, prala i čistila, jer baka nije želela da jaje pukne, prolije se, ili da se zbog mrlje ne uhvati boja. Crtalo se voskom, perom ugrejanim na sveći, pisalo HV-VV ili ime onoga kome se darivalo, ili lepila detelina. U vodu se dodavala Sveta voda uz molitvu. Obojeno jaje premazivalo se slaninom da sija, izgleda lepše. Ono prvo, crveno, čuvalo se pored ikone, do sledećeg Vaskrsa i zvalo Čuvarkuća. Čuvalo je ovo jaje naše kuće, a i naše duše, dok mu na smenu ne dođe novo, Vaskrslo, jer su naša vera i običaji, u stvari, čuvari naših ognjišta.